Osnove o EU taksonomiji

Donošenjem Green Deal/ Zelenog dogovora 2019. godine, Evropska unija postavila je kurs za održivije investicije u oblastima poput obnovljive energije, biodiverziteta i cirkularne ekonomije. Cilj je dostići klimatski neutralnu ekonomiju u EU do 2050. godine. Za postizanje ovih klimatskih ciljeva, Zeleni dogovor uključuje plan ulaganja od milijardu eura u narednih 10 godina. EU uveliko zavisi i od podrške privatnog sektora za postizanje Pariškog sporazuma o klimi.

EU taksonomija prati ciljeve Zelenog dogovora te je njen fokus na preorjentaciji kapitalnih tokova na održive investicije te uspostavljanje održivosti kao komponente upravljanja rizicima. Ona ne postavlja obavezne zahtjeve u pogledu ekološkog učinka za kompanije ili finansijske proizvode. Međutim, kako bi se postigli klimatski i energetski ciljevi EU, investicije se moraju usmjeriti u održive projekte i aktivnosti. Stoga je potrebna jasna definicija pojma „održivo“. To je svrha Uredbe o taksonomiji EU. Ona predstavlja zajednički sistem klasifikacije za ekološki održive ekonomske aktivnosti te pomaže investitorima i kompanijama da ulažu u okolišno prihvatljive ekonomske aktivnosti.

Ciljevi Uredbe o EU taksonomiji 

EU taksonomija će igrati ključnu ulogu u ponovnom usklađivanju tokova kapitala ka održivim investicijama. Stoga taksonomija predstavlja važan korak u realizaciji sveobuhvatnog cilja klimatske neutralnosti u EU do 2050. godine. Ciljevi taksonomije EU su sljedeći:

  • uspostavljanje odgovarajućih definicija za kompanije i investitore koje se aktivnosti mogu smatrati ekološki održivim,
  • omogućavanje investitorima da usmjere svoj kapital u ekološki održive aktivnosti ograničavanjem rizika od greenwashing-a (proizvodi se ne mogu opisati kao „zeleni” ako ne ispunjavaju zahtjeve taksonomije),
  • kreiranje jedinstvene referentne tačke za investitore i kompanije kroz definiciju ekološke održivosti.